„ЖИВИМО ПОД ИСТИМ КРОВОМ“ 2019

Пројекат „Живимо под истим кровом“ намењен промоцији и афирмацији услуге породичног смештаја за одрасла и старија лица, лица са менталним сметњама и инвалидитетом, реализован је у периоду од 01.07.2019. до 31.12.2019. године.

Пројекат је подржан и финансиран од стране Покрајинског секретаријата за социјалну политику, демографију и равноправност полова. Носилац пројекта је Центар за социјални рад општине Стара Пазова. У реализацији пројектних активности осим стручњака Центра за социјални рад учешће су узели сарадници из дома здравља, образовних установа и установе социјалне заштите – дома за стара лица.

Циљ овог пројекта је стварање услова за унапређење услуге породичног смештаја у општини Стара Пазова и развој прихватилишта за ургентни смештај корисника на територији Срема.

Очекивани резултати пројекта су:

да су грађани и јавност у локалној средини стекли информације о услугама породичног смештаја и могућностима за пружање и коришћење услуга;
да су пружаоци услуга породичног смештаја проширили знања и унапредили вештине потребне за пружање услуге породичног смештаја одраслим и старијим лицима са менталним сметњама и инвалидитетом;
да су корисници услуга породичног смештаја проширили знања о темама из области социјалне и здравствене заштите;
да су стручни радници из система социјалне заштите унапредили стручне компетенције у раду са корисницима и пружаоцима услуга породичног смештаја и стекли информације о могућностима за унапређење услуге породичног смештаја за одрасла и старија лица са менталним сметњама и инвалидитетом у локалној заједници;
да су утврђене потребе корисника и пружалаца услуга породичног смештаја и
да је израђена анализа о потребама за развојем прихватилишта на територији Срема која ће послужити као основ за планирање и развој ових услуга у општини Стара Пазова.

O aктивностимa

Пројекат „Живимо под истим кровом“ представљен је на трибини која је одржана 29. августа 2019. године у Клубу за одрасла и старија лица у Старој Пазови.

Учесници трибине су упознати са услугом породичног смештаја за одрасла и старија лица, лица са менталним сметњама и инвалидитетом у општини Стара Пазова и статистичким подацима о смештају одраслих и старијих корисника са подручја општине Стара Пазова у вишегодишњем раздобљу.

Присутни су добили информације о томе ко може да буде пружалац услуге, шта сама услуга подразумева и коме је намењена, које су потешкоће у реализацији услуге, а које добробити доноси овакав облик смештаја, а дати су и неки предлози за унапређење услуге породичног смештаја за одрасла и старија лица.

Учесници трибине су упознати и са доступним правима и ресурсима социјалне заштите у локалној заједници, актуелним нормативним оквирима услуге породичног смештаја у складу са Законом о социјалној заштити и Породичним законом, правима и обавезама пружалаца и корисника услуге, процедурама које спроводи Центар за социјални рад, као и о правима и услугама социјалне заштите које су доступне корисницима и пружаоцима услуге породичног смештаја у општини Стара Пазова.

Део трибине био је посвећен представљању планираних активности у оквиру пројекта „Живимо под истим кровом“ у наредном периоду.

Трибини су присуствовали корисници и пружаоци услуге породичног смештаја у општини Стара Пазова, стручни радници центара за социјални рад из Инђије, Руме и Старе Пазове, представници Општинске управе, Националне службе за запошљавање, образовних институција, Црвеног крста, чланови Друштва за афирмацију инвалида „Феникс“, као и представници Центра „Живети усправно“ и „Удружења очева“ из Новог Сада. Присутни су изразили велико задовољство због напора које Центар улаже на афирмацији и популаризацији услуге породичног смештаја за одрасла и старија лица и лица са менталним сметњама и инвалидитетом у локалној заједници.

У складу са планираним активностима из пројекта током августа, септембра и октобра месеца, реализовано је 12 радионица и то 6 са групом корисника услуге породичног смештаја и 6 са актуелним и потенцијалним пружаоцима услуге породичног смештаја.

Aгенда

Социо-едукативне радионице под називом „Чврст темељ-добар кров“ одржане су 22.08.2019. године. Тема радионица је била информисање и детаљно упознавање са услугом породичног смештаја за одрасла и старија лица, лица са менталним сметњама и инвалидитетом и правима и обавезама пружаоца и корисника услуге породичног смештаја.

Након едукативног блока, кроз богату размену информација и искустава, учесници радионица препознали су и јасно дефинисали права и обавезе пружаоца и корисника услуге породичног смештаја, добробити од породичног смештаја, али и потешкоће са којима се сусрећу у реализацији ове услуге.

Очекивања учесника од предстојећих радионица, била су да се друже са особама са истим или сличним интересовањима, да стекну нове и корисне информације и прошире своја знања и вештине, да разумеју разлике, као и да својим ангажовањем кроз учешће у пројекту допринесу оснивању дневног боравка за ову категорију корисника.

У евалуацији радионице чланови група су изнели своја запажања и коментаре: да су им сазнања која су стекли корисна и поучна, да им је било лепо, да са радошћу очекују следећи сусрет, да им прија овакав начин рада и сл. чиме су очекивања групе и предвиђени циљ остварени у потпуности.

Социо-едукативна радионица на тему значаја препознавања потреба и начина њиховог задовољења под називом „Бринући о себи и другима, постајемо бољи људи“, одржана је 05.09.2019. године.

Учесници радионица, како корисници тако и пружаоци услуге породичног смештаја, стекли су увид о потребама које сваки појединац има, о осећањима када потребе јесу или нису задовољене, усвојили су нова знања и вештине о начинима задовољења сопствених потреба не угрожавајући потребе других у окружењу. Посебну вредност за стручне раднике представља сазнање да пружаоци услуга препознају потребе својих корисника и да на њих одговарају поштујући индивидуалност и осећања сваког појединца.

Учесници радионица сагласни су у мишљењу да ће се сваки појединац развијати у физички и психички здраву особу онда када су му задовољене потребе, пре свега основне базичне, али и потребе за сигурношћу, припадношћу и поштовањем, као и да стимулативна средина и разумевање потреба подстичу да и особе са менталним сметњама и инвалидитетом буду функционалније у оквиру породице, да самостално и уз адекватну подршку брину о својим потребама и задовољавају их на њима прихватљив начин.

Социо-едукативне радионице на тему „Значај комуникације – лепа реч и гвоздена врата отвара“ које су одржане 12.09.2019. године имале су за циљ пружање информација о значају међусобне комуникације и сарадње између корисника и пружалаца услуге.

Циљ ове радионице је био да пружаоци услуге и корисници успоставе хуману комуникацију која доприноси стварању услова за функционалан живот у другој породици, уз присуство обостраног задовољства. Акценат је стављен на успешно успостављање прве – почетне комуникације приликом уласка корисника у породицу и на осећања корисника и пружаоца услуга када се први пут сретну, посебно у ситуацијама ургентних смештаја.

Очекивања пружаоца услуга су била да унапреде своја знања и вештине како би били успешнији у успостављању комуникације, нарочито „са тешко сарадљивим корисницима“, као и са корисницима са различитим животним искуствима пре збрињавања. Очекивања корисника услуге била су да им у новој породици буде пријатно, да их неко чује и да разуме како се осећају и шта желе.

Афирмативни коментари: било нам је пријатно, све похвале, научили смо како можемо да водимо леп разговор и колико је разговор важан, лепо нам је када овде причамо о ситуацијама и стварима које нам значе, дружење је пријатно, били су поткрепљени осмехом, захвалношћу и срдачним поздравима у очекивању наредног сусрета.

Успостављање добре, отворене, двосмерне комуникације између пружаоца и корисника услуге, препознато је као веома значајно за суживот и квалитетно функционисање у истој породици.

Наредне социо-едукативне радионице на којима је обрађена тема „Слободно време – окрени се себи“, одржане су 19.09.2019. године.

Учесници радионица су упознати са појмом, улогом и значајем слободног времена у свакодневном функционисању корисника и пружалаца услуге породичног смештаја и у животу свих нас, о томе које су предности добро осмишљеног слободног времена, а који ризици су присутни уколико се ово време проводи „стихијски“, као и на који начин се може превентивно деловати и смањити социјална изолација.

Услови живота, негативна искустава, страх, неповерење у људе, неповољна материјална или стамбена ситуација и др. могући су фактори отуђености, самоће и изолованости. Како би се смањио ризик од нежељених последица, од стране чланова група препозната је потреба да се више посвете себи, задовољењу својих жеља и бављењу оним стварима у којима уживају и које им доносе задовољство, као и да је од велике важности да се стварају позитивне навике, да се негују пријатељства, размењују искуства и да се квалитетно и осмишљено проводи свако, па и слободно време.

Социо-едукативне радионице „Емоције и њихов значај у нашем животу“ одржане су 26.09.2019. године. Учесници су били веома активни током рада и веома заинтересовани за тему.

Након уводног излагања о појму, значају, функцијама, подели емоција и њиховом изражавању, кроз динамичну интеракцију постигнут је циљ да се емоцијама приступи на другачији начин, да се емоције код себе и других препознају, да се освести потреба да се свакодневно „ради на себи“ у смислу изналажења начина како се изборити са непријатним емоционалним садржајима и како се на тај начин превенира појава психосоматике и других поремећаја на психичком плану који утичу на квалитет живота сваког појединца.

Од учесника радионице добијене су високе оцене уз коментаре да је тема одлично изабрана и да би им пријало да се о емоцијама више разговара, да су научили нешто ново и стекли потпунији увид у улогу и значај емоција у животу сваког појединца, да им је и сам разговор о емоцијама пријао и да су кроз непосредну размену са другим члановима групе и водитељима „вентилирали“ сопствене непријатне емоције и физиолошка стања.

Социо-едукативне радионице на тему „Здравље, исхрана и физичке активности“ одржане су 03.10.2019. године. У раду по овој теми као гост учешће је узела виши струковни терапеут запослена у дому за старе, која је посебно указала на важност физичких активности за здравље и виталност у сваком животном добу.

Атмосфера током радионица је била пријатна, чланови су се активно укључивали у дискусију и износили своје мишљење, а утисак стручних радника је да већина присутних учесника има развијену свест о потреби да се води рачуна о здрављу, како кроз редовно узимање терапије и лекарске контроле, тако и кроз здраву исхрану, хидратацију и физичку активност у складу са могућностима, чиме је примарни циљ радионице остварен.

Осим тога, чланови група су добили информације и непосредно учествовали у вежбама које практично могу да примене на себи и својим корисницима, а које доприносе одржавању физичког здравља и кондиције и унапређењу свакодневног функционисања.

Према повратним информацијама добијеним од стране учесника, неговање здравог стила живљења и редовно бављење физичким активностима у складу са личним могућностима и условима у окружењу, издвојени су као веома значајни у свакодневном животу свих нас, а посебно остарелих особа, лица са менталним сметњама и инвалидитетом.

Припрема и реализација тематских радионица одвијала се у пријатној тимској атмосфери уз међусобну подршку стручњака. Отварање и продубљивање тема које су се обрађивале, одличан feedback који је интензивно постојао кроз све радионице, партиципација и реакције учесника, указали су да су изабране теме животне, важне и присутне у свакодневном животу свих људи, што је донели велико лично и професионално задовољство реализаторима радионица.

Прво тематско предавање у формату округли сто на тему „Значај бриге о здрављу за живот одраслих и старијих лица и лица са менталним сметњама и инвалидитетом – превенција, рано откривање промена на физичком и психичком плану, правовремена реакција и деловање, редовне лекарске контроле“ одржано је 19.11.2019. године.

О значају бриге о здрављу за живот одраслих и старијих лица и лица са менталним сметњама и инвалидитетом говорили су психолог из специјалне школе „Антон Скала“ из Старе Пазове и лекар дома здравља „Др Јован Јовановић – Змај“ из Старе Пазове. Учесници скупа су се упознали са социјалним, психолошким и здравственим аспектима различитих психо-физичких промена код одраслих и старијих лица, о томе како да препознају и правилно реагују на њихове манифестације и на који начин могу да обезбеде или непосредно пруже адекватну помоћ и негу својим корисницима и себи.

Округлом столу је присуствовало око 40 учесника, од тога више од 20 стручних радника из система социјалне заштите запослених у центрима за социјални рад Инђија, Ириг, Сремска Митровица, Пећинци и Стара Пазова, Центру за заштиту одојчади, деце и омладине и Заводу за геронтологију. Активно учешће на округлом столу имали су и пружаоци и корисници услуга породичног смештаја за одрасла и старија лица са територије општине Стара Пазова.

Евалуација округлог стола је показала да су сви учесници унапредили знања о бризи о здрављу одраслих и старијих лица и лица са менталним сметњама и инвалидитетом и да ће им информације добијене на скупу бити корисне у пракси. Тема округлог стола оцењена је веома значајном, a нарочито позитивни коментари дати су од стране пружалаца услуга који овај скуп, као и целокупни пројекат “Живимо под истим кровом“, сматрају великом подршком унапређењу породичног смештаја за одрасла и старија лица у општини Стара Пазова.

Други округли сто одржан је 26.11.2019. године на тему „Неговање здравих стилова живота – значај исхране и физичких активности у превенцији и рехабилитацији одраслих и старијих лица и лица са менталним сметњама и инвалидитетом“.

Учесници скупа упознати су са актуелним стањем и перспективом развоја услуге породичног смештаја за одрасла и старија лица и лица са менталним сметњама и инвалидитетом у локалној заједници од стране стручних радника Центра за социјални рад. О неговању здравих стилова живота кроз правилну и избалансирану исхрану и физичке активности и њиховом значају за живот и здравље одраслих и старијих лица и лица са менталним сметњама и инвалидитетом говориле су струковни нутрициониста и дијететичар из предшколске установе „Полетарац“ у Старој Пазови и и виши струковни терапеут из дома за старе „Златна нега“ у Старим Бановцима.

Скупу је присуствовало више од 40 стручних радника, сарадника и грађана међу којима и запослени у центрима за социјални рад Стара Пазова и Инђија и другим установама социјалне заштите, представници локалних установа, удружења грађана и медија, као и корисници и пружаоци услуга породичног смештаја за одрасла и старија лица са територије општине Стара Пазова.

Евалуација округлог стола је показала да су учешћем на скупу присутни унапредили знања о значају исхране и физичких активности за живот и здравље сваког појединца, па и одраслих и старијих лица и лица са менталним сметњама и инвалидитетом. Учесници су изразили велико задовољство одабиром теме округлог стола и могућностима за практичну примену стечених сазнања. Сви присутни су се такође сагласили да би скупове сличног садржаја требало организовати чешће и изразили жељу и потребу за наставком реализације активности на унапређењу породичног смештаја за одрасла и старија лица у општини Стара Пазова.

Завршне активности пројекта „Живимо под истим кровом“ реализоване су одржавањем националне конференције под називом „Породични смештај за одрасла и старија лица и лица са менталним сметњама и инвалидитетом – изазови и могућности“ у Старој Пазови 13.12.2019. године.

На конференцији су представљена искуства Центра за социјални рад општине Стара Пазова у области породичног смештаја за одрасла и старија лица, лица са менталним сметњама и инвалидитетом, нормативни оквири и перспективе даљег развоја услуге, актуелности у овој области, примери добре праксе у региону и резултати пројекта „Живимо под истим кровом“. Поред стручних радника Центра за социјални рад општине Стара Пазова, предавачи на конференцији су били представници Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Центра за породични смештај и усвојење из Новог Сада и Центра за социјални рад Србобран, а учесницима су се обратили и представници Покрајинског секретаријата за социјалну политику, демографију и равноправност полова, Општине Стара Пазова, Покрајинског завода за социјалну заштиту и Удружења стручних радника социјалне заштите Србије.

Националној конференцији је присуствовало више од 100 стручних радника из центара за социјални рад са територије АП Војводине и Републике Србије (Бачка Паланка, Бачки Петровац, Ваљево, Врање, Врбас, Инђија, Ириг, Кладово, Кула, Лесковац, Мајданпек, Нови Сад, Пећинци, Рума, Србобран, Сремска Митровица, Стара Пазова, Темерин, Ћуприја, Ужице, Шабац), државних и приватних домова за смештај одраслих и старијих лица из ужег и ширег окружења и удружења грађана.

Неки од закључака националне конференције односе се на потребу за израдом недостајућих подзаконских аката којима би се ближе регулисала област пружања услуга породичног смештаја за одрасла и старија лица и лица са менталним сметњама и инвалидитетом, као и на потребу за обезбеђивањем материјалне и стручне подршке центрима за социјални рад за промовисање, афирмацију, унапређење капацитета и даљи развој услуге породичног смештаја за ову циљну групу на подручјима јединица локалне самоуправе у Републици Србији.

Учесници су се сагласили да је конференција допринела стицању корисних информација о услугама породичног смештаја за одрасла и старија лица и лица са менталним сметњама и инвалидитетом и да ће им стечене информације и размена искуства са колегама из региона користити у пракси. Тему конференције оценили су веома значајном и изразили су став да би конференције националног и међународног карактера на теме од значаја за делатност центара за социјани рад требало одржавати и убудуће.

Процена потреба пружалаца и корисника услуга породичног смештаја за одрасла и старија лица

У оквиру пројекта „Живимо под истим кровом“ спроведена је процена потреба пружалаца и корисника услуга породичног смештаја за одрасла и старија лица са територије општине Стара Пазова. Циљ испитивања је био да се утврди задовољство услугом породичног смештаја, идентификују незадовољене потребе пружалаца и корисника и утврде потребни и пожељни правци за развој програма и услуга у систему социјалне заштите. За процену је коришћен полуструктурисани интервју који је садржао 15 питања – 14 отвореног и 1 затвореног типа. У испитивању је учествовало:

14 пружалаца услуге породичног смештаја за одрасла и старија лица (сродничко – 7, несродничко – 7)
17 корисника услуге породичног смештаја за одрасла и старија лица (сродничко – 7, несродничко – 10).

Области процене потреба су биле следеће: опште задовољство услугом породичног смештаја, стамбени простор и опрема, исхрана, здравље, опремање одећом и обућом, друштвени и културни живот, одмор и рекреација и недостајуће и пожељне активности и услуге социјалне заштите

Резултати процене потреба пружалаца и корисника услуга породичног смештаја за одрасла и старија лица са територије општине Стара Пазова:

Сви испитаници (14) су изразили задовољство сопственим ангажовањем као пружаоцем услуге породичног смештаја за одрасла и старија лица. Пружаоци услуге нарочито су задовољни: породичном атмосфером, добрим односом и комуникацијом са корисницима, узајамним поштовањем и подршком.
Сви корисници који су учествовали у испитивању (17) задовољни су услугом породичног смештаја. Корисници су посебно задовољни бригом сродника и других пружалаца о задовољавању њихових потреба и животом у породици. О разлозима задовољства сведоче коментари испитаника: „Зато што су добри. Свака част. Имамо храну“; „Топло ми је, добро ми је, боље него на улици“;„Задовољна сам, и брат и сестра брину о мени.“; „Зато што живим са рођеном тетком.“; „Више него задовољна. Ми смо као права породица.“
Сви пружаоци услуге (14) су навели да располажу потребним простором, намештајем и покућством за пружање услуге породичног смештаја, а корисници (17) да имају одговарајући простор, намештај, покућство и приступачно окружење. Коментар кориснице са инвалидитетом: „Туш кабина је прилагођена, као и вц шоља. Прилаз за кућу је прилагођен.“
Пружаоци услуге (14) немају тешкоће да корисницима обезбеђују исхрану прилагођену потребама и здравственом стању. Храна се припрема по договору, у складу са преференцијама корисника, а поједини корисници се укључују у припрему оброка, у складу са својим могућностима. Корисници услуге (17) сматрају да се здраво и разноврсно хране и имају довољно оброка. Неки од коментара корисника: „Једем месо сваки дан. Здраво се храним.“; „Разноврсно – воће и поврће, свега има, кувано…“; „Сви заједно једемо и имамо редовне оброке.“
Пружаоци услуге (14) без тешкоћа обезбеђују корисницима одласке на лекарске прегледе и узимање прописане терапије, као и одговарајућу негу за време болести. Појединим пружаоцима је значајна подршка Центра за социјални рад кроз превоз корисника до Дома здравља и услуге Службе за помоћ у кући, а неки пружаоци се повремено ослањају на помоћ чланова породице. Корисници (17) су задовољни бригом пружалаца о њиховом здрављу. Неки од њих су у могућности да самостално одлазе на лекарске прегледе, а терапију узимају уз подршку пружалаца. Коментари корисника: „Ишла сам на прегледе и здравствено се боље осећам него раније. Задовољна сам јер је хранитељица увек ту и свашта зна.“; „Сестра ми редовно даје лекове и води ме код лекара на контроле.“; „Редовно идем на дијализу колима хитне помоћи. Сестра ми купује лекове и каже ми шта треба да пијем.“; „Ја идем сама код лекара. Редовно пијемо лекове које хранитељица припреми.“
Пружаоци услуге (14) успевају да кориснике опреме потребном одећом, обућом и предметима за личну употребу. Значајна им је подршка Црвеног крста при смештају корисника који не располаже потребном гардеробом, као и донације пријатеља и познаника. Корисници (17) наводе да имају одећу, обућу и предмете за личну употребу који су им потребни. Неки од коментара корисника: „Сама себи купујем ствари. Имам све.“; „Од куће сам донела ствари, нешто себи купим… Не треба ми више ништа.“; „Имам довољно гардеробе и личних ствари. Сестра ми купује одећу.“
Пружаоци услуге наводе да имају услове да корисницима обезбеђују задовољавање друштвених и културних потреба, адекватан одмор и рекреацију. Домови пружалаца су опремљени уређајима као што су телевизори (по неколико), радио апарати и рачунари са интернетом, а у домаћинствима која не располажу рачунаром корисницима је омогућено коришћење интернета путем мобилних телефона. Корисницима се обезбеђује жељена литература и штампа.
Корисници се најрадије опуштају уз гледање телевизије и слушање музике на радију (14). Неколико корисника (5) чита новине или решава укрштене речи, а књиге повремено чита 2 испитаника. Рачунар и интернет има и користи 2 испитаника, интернет на мобилном телефону користи 3 испитаника, не користи јер нема – 4 испитаника, не уме да користи – 6 испитаника, а 2 испитаника нису заинтересована за коришћење интернета, компјутера и мобилних телефона.
Рекреација корисника се најчешће одвија кроз шетње и обављање једноставнијих послова у домаћинству (чишћење дворишта, ложење ватре и сл.). Један корисник вози бицикл. На излете и путовања уз подршку пружалаца повремено одлази 5 корисника, а остали корисници (12) не одлазе на излете и путовања. Три корисника наводе да нису заинтересована, а два да нису у могућности да се рекреирају на овај начин.
На друштвене догађаје (у биоскоп, на концерте, утакмице, изложбе, књижевне вечери и друга окупљања) повремено одлази 4 корисника, а не одлази 13 корисника. Поједини корисници су навели да због здравственог стања нису били у могућности да одлазе на друштвене догађаје (5) и да нису били заинтересовани за овакве активности (4). Само један корисник је члан удружења грађана.
Сви корисници одржавају контакте са комшијама, родбином и пријатељима, а дружење се одвија у домовима пружалаца услуге или кроз одласке код блиских лица у исто или друго насеље, самостално или уз подршку пружалаца. По учесталости контаката нарочито се издваја дружење са комшијама пружалаца услуге које се одвија на свакодневном нивоу, као и интеракција са ближом родбином пружалаца која се доживљава као „својом“. Такође, пружалац услуге сматра се и пријатељем са којим се „пије кафа“, као и други корисници у породицама у којима се на смештају налази више лица.
И пружаоци и корисници услуге породичног смештаја наводе да су заинтересовани да учествују у активностима које би организовао Центар за социјални рад и да користе доступне ресурсе социјалне заштите у локалној средини. Пружаоци и корисници услуга радо би похађали радионице, долазили на предавања, трибине, дружења културно-забавног карактера, уметничке секције, спортска окупљања и излете, користили услуге правника и психолога у Саветовалишту Центра за социјални рад (по потреби) и били чланови Клуба за одрасла и старија лица.

Процена потреба за развојем услуге породичног смештаја и оснивањем прихватилишта на територији Сремског региона

У оквиру пројекта „Живимо под истим кровом“ спроведена је процена потреба за развојем услуге породичног смештаја и оснивањем прихватилишта на територији Сремског региона.

Испитивање је спроведено коришћењем упитника који се састојао од укупно 9 питања – 5 затвореног, 3 полуотвореног и 1 отвореног типа. Анкетом је испитан број одраслих и старијих корисника услуга смештаја (домског, породичног и смештаја у прихватилиште), подаци о реализованим ургентним збрињавањима одраслих и старијих корисника, коришћење ресурса социјалне заштите у ужој и широј средини, тешкоће у обезбеђивању смештаја за одрасла и старија лица и потребе за развојем услуга социјалне заштите.

У испитивању су учествовали сви центри за социјални рад Сремског региона – Центар за социјални рад „Сава“ Сремска Митровица, Центар за социјални рад општине Ириг, Центар за социјални рад општине Рума, Центар за социјални рад „Дунав“ Инђија, Центар за социјални рад Пећинци, Центар за социјални рад Шид и Центар за социјални рад општине Стара Пазова.

Резултати испитивања су показали да се на годишњем нивоу на територији Сремског региона на домском смештају налази између 700 и 800 одраслих и старијих лица, а на сродничком и другом породичном смештају између 50 и 70 лица ове старосне групе. Услуге прихватилишта за одрасла и старија лица у ширем региону (Београд, Нови Сад) на годишњем нивоу је користило између 5 и 7 грађана са територије Срема.

Ургентна збрињавања на територији Срема се реализују за просечно 16 одраслих и старијих лица на годишњем нивоу, према подацима за претходни петогодишњи период (2014. – 18 корисника, 2015. – 14 корисника, 2016. – 9 корисника, 2017. – 15 корисника, 2018. – 26 корисника; укупно: 82 корисника). За ургентни смештај корисника у овом временском периоду највише су коришћени ресурси других породица (29 корисника), Прихватилишта за одрасла и стара лица у Београду (21 корисник) и Прихватилишта за одрасла и старија лица у Новом Саду (10), а појединим корисницима је ургентно обезбеђен смештај у сродничкој породици (5), Геронтолошком центру „Срем“ у Руми (3), приватном Дому „Златна нега“ у Старим Бановцима (3), Одељењу палијативне неге при Општој болници у Сремској Митровици (3), Геронтолошком центру Шабац (2), Сигурној кући у Сремској Митровици (1) и другим облицима смештаја (5).

Услуге породичног смештаја за одрасла и старија лица на територији Срема су релативно развијене на подручјима општина Сремска Митровица, Инђија и Стара Пазова где услуге смештаја актуелно пружа између 15 и 20 породица. У осталим општинама у Срему мање од пет породица пружа услуге породичног смештаја. Услуге ургентног породичног смештаја за одрасла и старија лица на територији Срема у могућности су да пруже две породице из општине Сремска Митровица и две породице из општине Стара Пазова.

Представници свих центара за социјални рад који су учествовали у испитивању сматрају да је потребно радити на промоцији и афирмацији услуге породичног смештаја у њиховој општини. Промотивне активности би по мишљењу испитаника, требало реализовати путем медија и друштвених мрежа, штампаног промотивног материјала, организације трибина и округлих столова и непосредног информисања грађана. Пет центара за социјални рад, према резултатима анкете, није имало могућности да активније промовише породични смештај за одрасла и старија лица у својој општини, а један центар за социјални рад је ове могућности имао раније када је у оквиру пројеката штампан промотивни материјал.

Закључак

Центар за социјални рад општине Стара Пазова је уз подршку Покрајинског секретаријата за социјалну политику, демографију и равноправност полова, услугу породичног смештаја за одрасла и старија лица промовисао у 2019. години кроз реализацију пројекта „Живимо под истим кровом“, а промовисање услуге одвија се и путем медија и промотивног материјала.

Пројекат „Живимо под истим кровом“ омогућио је свим заинтересованим лицима да се детаљније информишу о услузи породичног смештаја одраслих и старијих лица, лица са менталним сметњама и инвалидитетом и на најбољи начин је препознао потребе свих оних који у систему користе услуге породичног смештаја.

Од стране учесника тематских скупова, социоедукативних радионица, сарадника и стручних радника, пројекат „Живимо под истим кровом“ оцењен је као веома значајан за унапређење породичног смештаја за одрасла и старија лица у општини Стара Пазова, да је потребно и оправдано да се пројектне активности наставе и да се услуге у локалној заједници надаље развијају уз подршку надлежних институција.

Оснивање дневног боравка – клуба, препознато је као један од начина унапређења квалитета живота корисника услуге породичног смештаја за одрасла и старија лица и лица са менталним сметњама и инвалидитетом, као и за друге кориснике из система социјалне заштите. Представници свих центара за социјални рад са територије Сремског региона су се сагласили да постојећи ресурси социјалне заштите у ужем и ширем окружењу нису довољни за ургентна збрињавања одраслих и старијих лица са територије Срема и да је на овом подручју потребно основати прихвалилиште за одрасла и старија лица и сагласили су се да је општина Стара Пазова адекватна локација за развој ове услуге.

УЧЕСНИЦИ ПРОЈЕКТА

Рада Жугић, директор Центра за социјални рад општине Стара Пазова
Дајана Костић, дипломирани социјални радник – координатор пројекта
Злата Бјелић, дипломирани правник
Весна Ђорђевић, дипломирани социјални радник
Милијана Новаковић, дипломирани психолог
Сања Крстић, дипломирани социјални радник
Јелена Ондрик, дипломирани социјални радник
Милица Јовановић, дипломирани социјални радник
Тамара Ђорђевић, дипломирани социолог
Оливер Ристић, дипломирани правник
Љубица Суботић, финансијски радник

Сарадници:

Др Петар Јовановић, лекар Дома здравља „Др Јован Јовановић – Змај“ Стара Пазова
Зденка Вуковић, дипломирани психолог, ШОСО „Антон Скала“ Стара Пазова
Ивана Стојановић, струковни нутрициониста и дијететичар, ПУ „Полетарац“ Стара Пазова
Милица Калинић, виши струковни терапеут, Дом за старе „Златна нега“ Стари Бановци