Конференција
У уторак, 9. јула 2019. године, у просторијама Скупштине града Београда одржана је конференција под називом „Град пријатељ старих“ поводом завршетка истоименог пројекта који је реализовао Институт за јавну политику у сарадњи са PALGO smart, под покровитељством Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.
Пројекат „Град пријатељ старих“ реализован је у периоду од октобра 2018. до јула 2019. године са циљем испитивања прилагођености Града Београда потребама старијих суграђана како би се створили предуслови за креирање јавних политика, програма и услуга, као и техничка и друштвена инфраструктура за унапређење квалитета живота старијих суграђана и промовисања активног старења. У склопу пројекта спроведено је истраживање које је обухватало организацију 16 фокус група и теренско истраживање. Теме истраживања су се односиле на јавни простор и јавне објекте, саобраћај, становање, учешће у друштвеним активностима, социјалну инклузију, грађанско учешће и запошљавање, комуникацију и информисање, подршку заједнице и приступ здравственим услугама. Спровођењем овог свеобухватног истраживања Београд се прикључио групи од око 130 градова у свету које су користиле методологију Светске здравствене организације за испитивање потреба старијих људи. Пројекат је резултирао објављивањем публикације под називом „Град прилагођен старијим особама – путоказ за активно старење у Граду Београду“, чији су примерци додељени учесницима конференције.
На конференцији су говорили министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић који је отворио скуп, представник Института за јавну политику др Владимир Абрамовић – модератор скупа, као и аутори публикације доц. др Зоран Весић и проф. др Мирослав Бркић са Факултета политичких наука који су представили пројекат и његове резултате.
Министар Зоран Ђорђевић је у оквиру уводног обраћања рекао да је у надлежности Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања брига о старијим суграђанима, која се рефлектује кроз низ мера које је у складу са законом Министарство дужно да спроводи. Будући да увек постоји простор за унапређење, један од начина да се то оствари јесте да градови у највећој могућој мери буду прилагођени најстаријим суграђанима. Пројекти попут овог би требало да дају смернице о томе на који начин је нужно мењати политику и законе како би брига о старијим особама била ефикаснија.
Резултати истраживања представљени од стране аутора су показали да су старије особе у Београду уопштено гледано задовољне условима живота и бригом заједнице. Такође, идентификован је низ области и ситуација које се могу унапредити како би Град Београд у значајнијој мери постао град прилагођен старијим особама. У свакој од наведених области аутори су понудили препоруке за унапређење постојећег система. Аутори су навели да се Град Београд може сврстати у локалне заједнице које подстичу стварање унапређених урбаних амбијената у којима се охрабрују међугенерацијске активности и различити облици подршке усмерени ка старијим особама. Један од значајних резултата истраживања је исказан став старијих људи да желе да што дуже живе у заједници, што може бити обезбеђено кроз развој локалних услуга социјалне заштите које су економски исплативе а могу значајно да допринесу квалитету живота у старости.
Становништво Србије се већ дуже време сврстава међу најстарије у Европи, а на светској листи старости становништва заузима 26. место. Просечна старост становника у Србији је нешто већа од 43 године.
Конференцији „Град пријатељ старих“ су присуствовали стручни радници Центра за социјални рад општине Стара Пазова – социјалне раднице Мирјана Соколовић и Весна Ђорђевић, правник Оливер Ристић и социолог Тамара Ђорђевић.
